Defibrilator je elektronski uređaj, odnosno medicinska oprema za defibrilaciju ili kardioverziju.
Iznenadna srčana smrt jedan je od najčešćih uzroka smrti u svetu. U Srbiji prosečno godišnje iznenada umre preko 7.000 ljudi. To znači da skoro svakog sata na ulici, u gradskom prevozu ili nekom drugom javnom mestu umre po jedan građanin. Uzrok prestanka rada srca najčešće je poremećaj srčanog ritma, čak i kod, naizgled, zdravog srca.
Da bi se u ovoj situaciji čoveku spasio život neophodna je brza reanimacija. A u tom procesu presudnu ulogu ima defibrilator. Prema statističkim podacima rana reanimacija i defibrilacija imaju stopu preživljavanja veću od 60 odsto.
Kako radi defibrilator?
Defibrilator utvrđuje prisustvo ili poremećaje srčanog ritma.
Sastoji od jedinice za napajanje i dve metalne spoljašnje ili unutrašnje elektrode koje se nazivaju “pedale
ili papučice”. Preko njih se vrše elektro-šokovi na predelu grudi ili direktno na srcu. Korišćenjem
kontrolisanog umereno-visokog napona prenosi se struja kroz srce kako bi normalizovao njegov rad.
Defibrilator se primenjuje za lečenje malignih poremećaja srčanog ritma kao što su ventrikularna
fibrilacija i ventrikularna tahikardija bez pulsa.
Defibrilator je prvi put primenjen u 19. veku
Fiziolozi sa Univerziteta u Ženevi, Jean-Louis Prévost i Frédéric Batelli su 1899. godine otkrili da mali
električni šokovi podstiču komorske fibrilacije kod pasa. Dok, šokovi veće snage izazivaju suprotni efekat.
Savremeni defibrilator, koji je danas poznat kao spoljni model, je izumeo William Kouwenhoven 1930.
godine. Ovaj inženjer elektronike je kao student proučavao efekat električnih šokova na ljudsko srce. Na
osnovu toga je konstruisao uređaj za eksterno startovanje srca. Svoj izum je testirao na psu.
Prva primena defibrilatora
Prvu primenu defibrilatora na čoveku izveo je Claude Beck 1947. godine. Profesor hirurgije na Case
Western Reserve Univerzitetu imao je teoriju da se komorska fibrilacije često događa u srcima koja su u
osnovi zdrava. Svoje mišljenje uspešno je primenio u toku operacije urođenog defekta na grudima.
Naime, 14-godišnjem pacijentu je prvo ručnom masažom srca od 45 minuta održavan život. A zatim su
postavljene elektrode defibrilatora na obe strane srca i vraćen je normalni sinusni ritam.
Prvi defibrilator je za rad koristio naizmeničnu struju jačine od 110 do 240 volti transformišući je u strujuizmeđu 300 i 1.000 volti. Zbog ovog procesa, odnosno ugrađenog transformatora, aparati su bili velikih dimenzija. Zbot toga se nisu mogli koristiti van bolnice.
Defibrilacija na zatvorenim grudima
Razvoj nauke i tehnike doveli su do napedovanja na ovom polju i novih otkrića, poput defibrilacije na
zatvorenim grudima. Za to je 50-ih godina dizajniran defibrilator sa elektrodama od konkavnih limova
prečnika oko 40 mm.
Već u narednoj deceniji profesor Frank Pantridge je došao do revolucionarnog otkrića koje je proširilo
upotrebu defibrilatora i izvan bolnica. Uvidevši da većina ljudi umre dok stigne hitna pomoć, izumeo je
prenosni defibrilator na baterije. Na žalost i on je imao mane. Težio je oko 70 kg i imao ogromne
akumulatore.
Ipak, njegov uređaj je obezbedio brže spasavanje života. A kasnijih godina i razvoj automatizovanih spoljnih defibrilatora.
Defibrilator – vrste
Prema korišćenju struje defibrilator može biti monofazni ili bifazni.
Kod monofaznih modela struja teče u jednom smeru, tj. iz jedne elektrode u drugu. Kod bifaznih struja
teče prvo u jednom, a zatim u drugom smeru sa ciklusom trajanja od 10 milisekundi. Na taj način
smanjen je nivo energije potrebne za uspešnu defibrilaciju. Kao i rizik od opekotina i oštećenja miokarda.
Ova vrsta defibrilatora počela je da se primenjuje od 80-ih godina.
Pored ove podele, postoji podela i prema načinu rada. U osnovi, defibrilatori se dele na automatske i
ručne.
AED ili automatski spoljni defibrilator ima samolepljive elektrode i ugrađeni računar. Na osnovu njega
vrši se automatska analiza srčanog ritma pacijenta. I prema potrebi obavlja defibrilacija srca. S obzirom
da je jednostavan za upotrebu, ovaj model je našao široku primenu na mnogim javnim mestima.
Konvencionalni, ručni, spoljni defibrilator koristi se u kombinaciji sa elektrokardiogramom. Ova medicinska oprema za klinike i službe hitne pomoći zahteva stručnost osoblja koje njome rukuje. Jer,
medicinske sestre ili lekari moraju sami da utvrde da li je potrebna defibrilacija, kao i nivo energije koja
će se koristiti.
Kompanija Medisal u svom asortimanu ima i manuelne i automatske defibrilatore. Pored obuke
zaposlenih, svojim klijentima nudimo i redovan, a po potrebi i hitan servis medicinskih uređaja.