Jednomesne hiperbarične komore predstavljaju savremenu medicinsku opremu namenjenu za hiperbaričnu oksigenaciju.
Njihov razvoj započeo je još u 17. veku. Naime, britanski sveštenik Nathaniel Henshaw je 1662. godine konstruisao specijalnu sobu sa ventilima za protok vazduha. Dva veka kasnije Charles Pravaz je usavršio njegov izum, te je stvorio prvu komoru za kiseonik. Ovaj francuski hirurg je komoru koristio za lečenje plućnih bolesti, kolere, rahitisa i zapaljenja vežnjače.
Značajan korak u razvoju dogodio se početkom 20. veka kada su jednomesne hiperbarične komore počele da se upotrebljavaju za lečenje dekompresione bolesti ronilaca. Zatim i pilota tokom Drugog svetskog rata.
Sredinom 50-ih godina počinje šira upotreba. Tome je doprinelo odobrenje od strane Uprave za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA), kao i sertifikat Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara (NFPA-99).
Uporedo sa proširivanjem polja delovanja, razvijao se i dizajn komora.
Šta su jednomesne hiperbarične komore?
Jednomesna hiperbarična komora, baš kao što joj naziv kaže, namenjena je za jednu osobu. Napravljena je od prozirnog akrila i čitava je pod pritiskom. Zahvaljujući tome pacijentu je omogućeno normalno da udiše 100% kiseonik bez potrebe za maskom.
Upravo zbog ove karakteristike mnogi smatraju da su jednomesne hiperbarične komore udobnije i manje klaustrofobične od višemesnih hiperbaričnih komora.
Dodatnu udobnost pruža ležeći položaj tokom tretmana, dok je bezbednost zagarantovana sistemom kamera i interfonom za komunikaciju sa medicinskim osobljem.
Još jedna prednost jeste individualna nega. Kada se lečite u ovoj komori tretman je u potpunosti prilagođen vašim ličnim potrebama i zdravstvenom stanju.
Vrste jednomesnih hiperbaričnih komora
Jednomesne hiperbarične komore mogu biti čvrste i meke.
Čvrsti modeli obezbeđuju atmosferski pritisak do 3 bara. Koriste se za statično lečenje čak 14 različitih medicinskih stanja, koje je odobrila FDA.
Meke verzije su poznate i kao blage ili prenosive hiperbarične komore. U njima se ostvaruje pritisak do 1,3 bara. Zbog toga ih je FDA odborila samo za lečenje akutne planinske bolesti.
Kada se koriste jednomesne hiperbarične komore?
Hiperbarična terapija kiseonikom uključuje udisanje čistog kiseonika u okruženju pod pritiskom. Pritisak je 2 do 3 puta veći od normalnog vazdušnog pritiska. Odnosno, kreće se između 1,5 i 3 bara.
Pod ovim uslovima, pluća čoveka mogu prikupiti mnogo više kiseonika nego što je moguće udisanjem kiseonika pri normalnom vazdušnom pritisku. Taj dodatni kiseonik pomaže u borbi protiv bakterija. Takođe pokreće oslobađanje supstanci zvanih faktori rasta i matične ćelije, koje podstiču zarastanje. To znači da jednomesne hiperbarične komore pomažu pri zarastanju rana. Naročito rana kod dijabetesnog stopala, kao i drugih nezarastajućih rana.
Njihovom upotrebom se drastično smanjuje rizik od pojave gangrene, pa i amputacije.
Hiperbarična oksigenacija jača i imuni sistem tela, te se upotrebom komore telo može lakše izboriti sa infekcijom. Zato su veoma efikasne u lečenju teške infekcije kostiju i kože, gasne embolije, dekompresijske bolesti, trovanja ugljen-monoksidom. Zatim, gangrena, opekotina, promrzlina i akutne psorijaze.
Mogu se koristiti i kod teške anemije, iznenadnog gubitka sluha ili vida. Istraživanja pokazuju da blagotvorno deluju i na simptome Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, autizma.
Izlaganje kože 100% kiseoniku pod povišenim pritiskom podstiče stvaranje novog kolagena, te jednomesne hiperbarične komore imaju i beauty efekat. Osim usporavanja procesa starenja, smanjuju akne i oštećenja kože od sunca i pospešuju gubitak kilaže. Preporučuju se i tokom oporavka od estetskih operacija.
Jednomesne hiperbarične komore vrhunskog kvaliteta možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije Medisal. Ovde vas čeka i druga medicinska oprema za klinike svetski poznatih proizvođača.