Automatski defibrilatori, tj. automatski eksterni defibrilatori (AED), predstavljaju prenosive elektronske uređaje koji se koriste u slučaju iznenadnog zastoja srca.
Prvi defibrilator konstruisao je William Kouwenhoven 1930. godine. Njegov izum je tek 17 godina kasnije Claude Beck upotrebio na čoveku, tokom operacije urođenog defekta na grudima. Ovaj profesor hirurgije na Case Western Reserve Univerzitetu je 14-godišnjem pacijentu, najpre, ručnom masažom srca održavao život. Zatim je postavio elektrode defibrilatora na obe strane srca i vratio normalni sinusni ritam.
Struja koju je defibrilator koristio za rad kretala se od 110 do 240 volti, transformišući je u jačinu između 300 i 1.000 volti. Zbog toga je bio velikih dimenzija, te je činio isključivo medicinsku opremu za klinike. Odnosno mogao je da se koristi samo na jednom mestu.
Da bi omogućio upotrebu i van bolnica Frank Pantridge je izumeo prvi eksterni defibrilator. Međutim, njegov uređaj nije bio praktičan za upotrebu. Ne samo da je težio oko 70 kg, već je zahtevao stručno lice za rad.
Na osnovu Frankovog izuma krajem 70-ih godina razvijeni su automatski defibrilatori, kakve danas poznajemo.
Kako rade automatski defibrilatori?
Automatski defibrilator se sastoji od jedinice za napajanje i dve elektrode, koje se lepe na kožu, u predelu grudnog koša. Dizajniran je tako da automatski dijagnostikuje po život opasne srčane aritmije i može da ih leči defibrilacijom. Korišćenjem kontrolisanog umereno-visokog napona putem elektroda se prenosi struja kroz srce kako bi normalizovao njegov rad.
Ritmovi koje ovaj uređaj tretira jesu ventrikularne tahikardije (VT) i ventrikularna fibrilacije (VF). U svakom od ova dva tipa srčane aritmije podložne šoku, srce je električno aktivno, ali u disfunkcionalnom obrascu koji mu ne dozvoljava da pumpa i cirkuliše krv.
Kod ventrikularne tahikardije srce kuca prebrzo. Na kraju, ventrikularna tahikardija dovodi do ventrikularne fibrilacije. Karakteriše je abnormalni srčani ritam koji je najčešće odgovoran za iznenadni zastoj srca.
Značaj upotrebe automatskih defibrilatora
Iznenadni srčani zastoj može se desiti u bilo koje vreme, bilo kome, bilo kog uzrasta i na bilo kojoj lokaciji. Kada se to dogodi minuti igraju ključnu ulogu u spasavanju.
Ukoliko se na vreme ne reaguje, zastoj srca brzo dovodi do nepovratnog oštećenja mozga i smrti. Nakon 3 do 5 minuta mozak počinje da trpi nepovratna oštećanja. Za svaki minut koji prođe bez defibrilacije šansa za preživljavanje se smanjuje za 7 odsto u minuti u prva 3 minuta. Dok se u svakom narednom minutu šansa smanjuje za 10 odsto.
Nažalost, stopa preživljavanja je veoma niska. Statistički podaci pokazuju da više od 95 odsto osoba koje su doživele srčani zastoj umre pre nego što stignu u bolnicu.
S obzirom da je pravovremeno reagovanje u ovakvoj situaciji neophodno, automatski defibrilatori mogu značajno da poboljšaju šansu za život. Istraživanja pokazuju da se njihovom upotrebom može povećavati preživljavanje za 75 odsto, dok ne stigne ekipa lekara. Zbog toga stručnjaci preporučuju da sve kompanije, hoteli, škole, aerodromi, sportski centri i veliki trgovinski centri imaju ovu medicinsku opremu kao deo prve pomoći.
Automatski defibrilatori su lagani, kompaktni uređaji jednostavni za upotrebu. Rad je potpuno automatizovan, a zvučni i vizuelni signali obaveštavaju o koracima koje treba slediti. Zahvaljujući tome uređaj mogu koristiti i osobe koje nemaju završenu medicinsku školu.
Visok nivo bezbednosti je zagarantovan. Naime, automatski defibrilator vam neće dozvoliti da šokirate žrtvu koja ima otkucaje srca. U slučaju da je potrebna defibrilacija šokovi se daju automatski, bez potrebe da spasilac pritiska nijedno dugme.
Automatske defibrilatore proizvođača MEDIANA i ASELSAN možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije Medisal. Ovde vas čeka i druga medicinska oprema – EKG aparati 12 kanalni, respiratori Eve, holter EKG, holter pristiska…