Holter pritiska predstavlja medicinski aparat koji vrši kontinuirani monitoring krvnog pritiska tokom 24 časa.
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda. Ona je određena dvema vrednostima. Sistolni ili gornji pritisak se meri nakon kontrakcije srca. To je maksimalna vrednost koja nastaje kada srce radi. Minimalna vrednost se naziva dijastolni ili donji pristisak. Javlja se kada se srce odmara između dva otkucaja.
Normalni krvni pritisak je 140/90 mmHg. Svako odstupanje od normalnih vrednosti može da ukaže na probleme sa srcem, kao i na druga ozbiljna stanja. Imajući ovo u vidu holter pritiska ima važnu ulogu u prevenciji i dijagnostici.
Kada se pojavio holter pritiska?
Preteča današanjeg uređaja pojavila se sredinom 20. veka. Tačnije, 1962. godine. Prvi model se sastojao od mikrofona, manžetne i kasetofona. Mikrofon se postavljao preko brahijalne arterije. Na taj način je omogućavao da kasetofon snimi na traci pritisak.
Međutim, prvi model imao je nedostatak. Mogao je da beleži krvni pritisak samo u toku dana, jer je pacijent morao ručno da naduvava manžetnu.
Da bi se omogućilo snimanje 24 časa ovaj model je unapređ, te je već 1966. godine bio moguć celodnevni monitoring. Danas, holter pritiska spada u savremene uređaje čiji je rad potpuno kompjuterizovan.
Kada se koristi holter pritiska?
Na osnovu analize pulsnog talasa vrši se merenje centralnog arterijskog pritiska. Istovremeno, holter pritiska vrši procenu elastičnosti zida arterija.
Dobijeni rezultati pomažu u otkrivanju tahikardije (ubrzanog srčanog ritma), bradikardije (usporenog srčanog ritma), kao i ventikularne ekstrasistole (preskakanja srca) i atrijalne fibrilacije (treperenja pretkomora). Takođe, koristi se za dijagnostiku preeklapsije kod trudnica.
Holter pritiska je neophodan kod pacijenata kojima je već dijagnostifikovan neki problem sa pritiskom. U tom slučaju vrši se provera primene terapije i eventualna potreba za njenom promenom. Pomoću ovog aparata moguće je utvrditi i kakav je pritisak u stanju mirovanja. Zatim, da li je povremeno visok krvni pritisak samo poledica stresa, fizičke aktivnosti ili neke druge životne situacije, a ne oboljenja.
Često se primenjuje u preventivne svrhe kod dijabetičara, starijih osoba, kao i onih koji spadaju u rizičnu grupu za pojavu visokog krvnog pritiska.
Kako radi holter pritiska?
Holter pritiska se sastoji od malog rekordera koji beleži sve promene i oscilacije krvnog pritiska. Pacijent ga nosi u torbici zakačenoj oko pojasa. Kako je malih dimenzija ne morate brinuti da li će se nazirati ispod odeće, niti da li će ometati kretanje i obavljanje svakodnenih poslova.
Rekorder je povezan sa manžetnom koja se stavlja na nadlakticu leve ruke. U tačno predviđenim intervalima dolazi do naduvavanja manžetne i merenja pritiska.
Merenje je automatizovano. To znači da je uređaj programiran da u određenom periodu obavi merenje. Pri čemu se od 6 ujutru do 22 časa uveče merenje vrši na svakih pola sata, a noću na sat vremena. Mada pacijent može sam da pokrene dodatno merenje ukoliko oseti bol u grudima, srčane tegobe, glavobolju, zujanje u ušima…
Nakon 24 časa holter pritiska se sam isključuje.
Na tržištu postoje različiti modeli holtera. Među njima se posebno izdvajaju uređaji kompanije ASPEL. Pored standardno automatizovanog rada, oni dolaze sa nizom naprednih funkcija. Pre svega, koriste dva nezavisna merna sistema sa dodatnim ventilom. Time su ispunjeni najviši standardi sigurnosti.
Imaju i funkciju za brzo pokretanje. Ona omogućava da odmah započnete snimanje u holter režimu. Dok rekorder pamti pritisak u manžetni, obezbeđujući da se za naredno naduvavanje prilagodi pacijentu.
Kod ASPEL modela i obrada podataka je podignuta na viši nivo. Poseduju specijalni softver koji je namenjen za pregled i analizu dugotrajnih zapisa merenja krvnog pritiska.
ASPEL holter pritiska možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije Medisal. Ovde vas čak i druga vrhunska medicinska oprema, kao što su EKG aparati 12-kanalni, monitori za pacijente, respiratori…